Kako zaista funkcionišu muško-ženski odnosi detaljno je obrazložila Vanja Katić, diplomirani psiholog. Stalno zamišljamo idealne partnerske odnose, da li su dostižni ili čak realni, i na koji način bi trebalo da radite na tome da uspostavite dobru komunikaciju, objasnila je ona.
Sigurno ste čuli rečenicu ,,Na pauzi smo, ali smo zajedno”. Prema slobodnoj proceni, došlo je do prezasićenosti i karakteriše je osećaj nedostajanja nečega, a da ne znate precizno šta je to. Vanja objašnjava na koji način da je prevaziđete, bilo da ste u braku ili vezi.
-Do prezasićenosti u vezi najčešće dolazi kada razvoj jednog ili oba partnera počne da stagnira. Samim tim i partner postati predvidiv, dosadan, neprivlačan i čitav odnos će biti okarakterisan kao monoton. Razvoj jednog partnera i stagnacija drugog će se odraziti i na dinamiku para – umesto na dinamiku dve odrasle osobe, dinamika para će početi da liči na dinamiku roditelj – dete. Da bi se veza ili brak izvukli iz tog stanja, važno je da partneri osveste da nešto u njihovom odnosu više nije kako treba, da mogu otvoreno da razgovaraju o tome i da rade na tome da pronađu rešenje svog problema ili da, ako ne uspeju u tome, potraže pomoć terapeuta– kaže ona.
Sa druge strane, odnos se takođe komplikuje kada između partnera postoje nesuglasice ili ozbiljni problemi za koje jedna strana ne želi da snosi svoj deo krivice.
-Ako se u vezi dogodi problem, i jedan partner okrivi drugog za to, okrivljeni partner će vrlo verovatno očekivati da mu sledi nekakva kazna, izbegavaće neprijatna osećanja krivice, negiraće da je imao bilo kakvog udela u problemu, a oba partnera neće realno sagledati situaciju već će tražiti isključivo krivca. Partnerski odnos čine dve osobe, što znači da je svaka od njih odogovorna za ono što se dešava. Ukoliko partner odbija da preuzme svoj deo odgovornosti, potrebno je da zajedno analiziraju situaciju kako bi shvatili u čemu se razilaze njihova stanovišta i to „hladne glave“- objašnjava psiholog.
Vanja je jasna da bi prema nasilju trebalo razviti nultu toleranciju, bilo da je reč o fizičkom nasilju (koje je u našoj kulturi najpoznatiji i najvidljiviji oblik), psihičkom, seksualnom, ekonomskom i raznim vidovima socijalne deprivacije koji potiču od partnera.
-Šta će koji partner oprostiti drugom, zavisi pre svega od vrednosti koje neguje i od toga kakva očekivanja ima od svog partnera i od veze. Partner koji ima ulogu žrtve nikada nije odgovoran za nasilje koje se dešava u vezi. Opraštanje navedenih oblika ponašanja bi za posledicu imalo da se oni nastave u istim ali i nekim novim oblicima, a vremenom bi postajali i intenzivniji. Zato, prvi signal koji ukazuje da sa muškarcem ne bi trebalo da se upuštate u dublji odnos je saznanje da je partner u prethodnim vezama bio nasilan ili je već na samom početku veze pokazao svoju nasilnu stranu-naglašava Vanja.
Možda pomislite zar će stvarno neko ostati u toksičnom odnosu gde je već odavno priznao sebi da nije srećan. Nažalost hoće, da li ste čuli za ,,love bombing” i ,,gaslighting”?
-Love Bombing je kada vas partner na početku veze obasipa intenzivnom pažnjom, što je jedan vid manipulativnog ponašanja koje ima za cilj da se vežete za njega i „uzvratite mu istom merom“, samo kako bi se on baš tada povukao iz veze. Ovakvo ponašanje je blisko povezano sa „gaslighting“– om koji takođe predstavlja vid emotivne manipulacije i znači da vas druga osoba „pravi ludim“, odnosno da na vas prebacuje odogovornost za svoje postupke- pojašnjava psiholog.
,,LJUBOMORA NIKADA NIJE ZNAK LJUBAVI!”
-Trebalo bi obratiti pažnju i na to da li i na koji način osoba govori o svojim bivšim partnerima, da li partner pokazuje znake patološke ljubomore (jer ljubomora nikada nije znak ljubavi!), kao i da li poštuje vaše granice u emotivnom i fizičkom smislu. Ukoliko primetimo neki od navedenih signala, ili neki drugi koji tumačimo kao „crvenu zastavicu“, trebalo bi da to podelimo sa partnerom i stavimo mu do znanja kako to utiče na nas. Trebalo bi imati na umu da svako od nas može da pokazuje ljubav na drugačiji način i da može ponekad da pokaže neku crvenu zastavicu. Naravno, ukoliko se radi o ponašanju partnera koje na bilo koji način ugrožava našu dobrobit, komunikacija neće biti dovoljna da bi se problem rešio, pa bi odlazak iz veze trebalo ozbiljno razmotriti- zaključuje Vanja.
S obzirom na to da ni mi kao ljudi nismo idealni, samim tim ne postoji ni takav odnos, već bi muškarci i žene trebalo da imaju uloge koje im omogućavaju da budu autentični, da pokažu svoje snage i slabosti kako bi mogli da prihvate jedno drugo, da se međusobno dopunjuju i uvažavaju razlike koje postoje među njima.