„Kad je počeo da se svlači preda mnom posle venčanja, bila sam prestravljena”, priseća se Elmira (ime je izmenjeno).
„I bez obzira na to koliko sam se trudila da poverujem da to mora da se desi sad kad sam udata, nisam uspevala da se smirim. Kroz glavu mi je samo prolazilo da sad i ja moram da se skinem.”
Elmira je imala 27 godina, upravo je završila fakultet i radila je kao prevoditeljka. Muža su joj odabrali roditelji. Pristala je na brak, kako bi „usrećila majku”.
„Bio je samo naš komšija, bili smo potpuno različiti; nije bio obrazovan, nismo imali ništa zajedničko”, priseća se ona.
„Sa njim su me upoznala moja braća i rekli su da je dobar čovek. Mama je bila srećna što se udajem za komšiju, jer bih joj tako bila blizu i uvek bi znala šta se dešava.”
Elmira je više puta govorila majci da još ne želi da zasnuje porodicu. Majka je to ispričala rodbini, koja je odmah počela da vrši pritisak na nju, sumnjajući da možda nije devica.
Ali tokom prve bračne noći je zapravo prvi put imala seksualni odnos.
Znajući to, njen muž je potpuno zanemario njena osećanja i samopoštovanje, objašnjava ona.
Samo je legao na nju i kad je njena glava počela da udara u ormar, čula je kucanje i povišeni ženski glas iz susedne prostorije: „Hej, tiše malo tamo! Kakav bezobrazluk!”
Iza vrata su bile Elmirina majka, dve tetke, svekrva i još jedna daleka rođaka (koja je pokucala i viknula) – njihovo prisustvo tradicionalno je nužno kako bi se potvrdilo da je došlo do ispunjenja bračne obaveze i „čina fizičke ljubavi”, kao i da je mlada nevina.
„Mogao je da se čuje i najtiši zvuk”, priseća se Elmira. „Tresla sam se od bola i poniženja i pomislila sam: ‘Je li brak zaista ovako izgleda?'”
Ta ista daleka rođaka je ovde bila u svojstvu „engija” – udate žene koja odlazi u kuću mladenaca odmah posle venčanja i sedi čitave noći u sobi pored spavaće.
Jedna od njenih obaveza je savetovanje, a ideja je da seksualno neiskusna nevesta može bilo kad da istrči iz spavaće sobe i zatraži savet starije i iskusnije žene.
Druga obaveza engi je da uzme čaršav posle prve bračne noći.
„Prve bračne noći su obavijene velom tajne”
Pokazivanje čaršava ujutro posle bračne noći uobičajena je tradicija na Kavkazu.
Krv na njemu pruža dokaz rodbini da je došlo do ispunjenja bračne obaveze. Porodice se okupljaju da čestitaju mladom bračnom paru kad vide krvave mrlje i tek posle toga se bračni ritual smatra dovršenim.
„Zbog toga je prva bračna noći obavijena tolikim velom tajne – šta će čaršav pokazati ujutro?”, kaže Šakla Ismail, koja studira ženska prava u Azerbejdžanu.
Ako nema krvi, žena bi mogla da bude izopštena i vraćena roditeljima kao „oštećena”.
Posle toga se smatra razvedenom i često joj je teško da se ponovo uda – mogla bi i da bude zlostavljana u roditeljskom domu.
„Trauma je nadjačala bilo kakvu sramotu”
Elmira sa prvom bračnom noći povezuje osećanja straha, bola i sramote.
„Bila sam van sebe i prestravljena da bih rekla bilo šta. Nisam spavala čitave noći, ali njega to nije zanimalo. Posle svega je usnio spokojnim snom.”
Ujutro su „svedoci” došli u spavaću sobu da uzmu čaršav.
„Tada me već više nije bilo briga – shvatala sam koliko je sve to odvratno, ali je trauma od prethodne noći nadjačala moju sramotu”, kaže Elmira.
„Znala sam da će svi da pregledaju čaršav, ali sam bila u tolikom šoku da se jedva sećam kako su ga uopšte skinuli.”
Ova tradicija svake godine postaje sve traumatičnija za žene, kaže psihološkinja Elada Gorina.
U savremenom svetu, gde se sve više ljudi venčava kasnije u životu i ima bar nekakvo seksualno iskustvo pre braka, mladim ljudima nisu potrebni saveti rodbine koja sedi u susednoj prostoriji i njihova uloga postaje gotovo isključivo potvrđivanje nevinosti mlade.
„I dan-danas, mnoge žene prisustvo engi smatraju normalnim”, kaže Gorina. „Trauma, konflikt i patnja nastaju kad nove generacije odrastu u naprednijim vremenima od roditelja”.
Negar, koja je nekada živela u ruralnom Azerbejdžanu, seća se da prve bračne noći nije imala jednog ili dvojicu „konsultanata”, već se u susednu prostoriju naguralo „čitavo selo”.
„Nikad me u životu nije bilo više sramota, ali sam mislila da je to normalno, jer su stariji valjda bolje znali.”
Negar objašnjava da, ni ona, ni njen muž nisu imali želju za odnosom, jer su čuli kako iza vrata „ljudi škripe stolicama i dišu”. Ujutro su i oni morali da pokažu čaršav.
U to vreme, Negar je imala samo 18 godina; sada je u tridesetim i razvedena, a živi u glavnom gradu Bakuu.
Izvor: bbc.com